iz fetvi šejha AbdulAziza ibn Baza, rahimehullah
PITANJE:
Ja klanjam brzo... kada učim Fatihu i druge kratke sure učim ih brzo, i moje druge radnje u namazu su također brze. Jeli ovo dozvoljeno ili ne ?
ODGOVOR: (napomena: kod samoglasnika â,î,û treba odužiti izgovor na dvije dužine)
Sva hvala pripada Allahu.
Od sunneta je da se Kur'an pažljivo izgovara i da se ne žuri, tako da možeš razmišljati i misliti o onome šta učiš, bilo da je riječ o Fatihi ili nečemu drugom.
Od sunneta je razmišljanje, promišljanje i polahko učenje, a ne žurenje.
Uzvišeni Allah kaže u Kur'anu:
''i izgovaraj Kur'an pažljivo''
[el-Muzzemmil 73:4, prevod značenja]
"Knjiga koju ti objavljujemo blagoslovljena je, da bi oni o riječima njezinim razmislili i da bi oni koji su razumom obdareni pouku primili."
[Saad 38:29, prevod značenja]
Brzo učenje tako da se neki harfovi ili ajeti ne izgovaraju pravilno nije dozvoljeno; naprotiv njemu je obaveza da ne da žuri, tako da učenje bude tačno i čisto, i da može razmišljati i promišljati o onome što uči.
Ako izostavi ili promjeni neke harfove, ovakva vrsta učenja nije dozvoljena. Naprotiv na njemu je da uči pažljivo i polahko, tako da harfovi i riječi se izgovaraju u potpunosti.
Isto važi i za namaz: ne smije žuriti kada čini rukuu ili sedždu, ili kada sjedi između dvije sedžde, ili kada se vrati sa rukua. Naprotiv on bi trebao te radnje raditi sa promišljanjem i smirenošću. Ovo je ono što je OBAVEZNO. Smirenost u namazu je farz, obavezno, bez nje se ne može; žurba u namazu kvari namaz.
Mi savjetujemo onoga koji pita da ide pažljivo i smireno na rukuu i da ne žuri;
Trebao bi reći:
سُبْـحانَ رَبِّـيَ الْعَظـيم
SUBHÂNE RABBIJEL 'AZÎM tri ili više puta, i trebao bi reći:
سُبْـحانَكَ اللّهُـمَّ رَبَّـنا وَبِحَـمْدِك ، اللّهُـمَّ اغْفِـرْ لي
SUBHÂNEKE ALLÂHUMME RABBENÂ WE BI HAMDIK, ALLÂHUMAGFIRLÎ
(Slavljeni naš Gospodaru, Tebi hvala pripada! Allahu moj, oprosti mi!)
Nakon povratka sa rukua treba se smiriti na stajanju i reći:
رَبَّنـا وَلَكَ الحَمْـدُ حَمْـداً كَثـيراً طَيِّـباً مُـبارَكاً فيه مِلْءَ السَّمـواتِ وَمِلْءَ الأَرْض ، وَما بَيْـنَهُمـا ، وَمِلْءَ ما شِئْـتَ مِنْ شَيءٍ بَعْـدْ
RABBENÂ WE LEKEL HAMD, HAMDEN KESÎREN TAJJIBEN MUBÂREKEN FÎH, MIL ES-SEMÂWAÂTI, WE MIL EL-ERDI WE MA BEJNEHUMÂ WE MIL'E MÂ ŠI'TE MIN ŠEJ'IN BA'D.
(Gospodaru naš, Tebi hvala, velika hvala, lijepa i blagoslovljena - koja ispunjava nebesa i Zemlju i što ti hoćeš mimo njih)
Ovo je NAJBOLJE za njega. Da kaže samo
رَبَّنـا وَلَكَ الحَمْـدُ
RABBENÂ WE LEKEL HAMD (Gospodaru naš, Tebi hvala) je obavezno prema preovladavajućem mišljenju.
Ako na to doda još
حَمْـداً كَثـيراً طَيِّـباً مُـبارَكاً فيه مِلْءَ السَّمـواتِ وَمِلْءَ الأَرْض ، وَما بَيْـنَهُمـا ، وَمِلْءَ ما شِئْـتَ مِنْ شَيءٍ بَعْـدْ
HAMDEN KESIREN TAJJIBEN MUBÂREKEN FÎH, MIL ES-SEMÂWATI, WE MIL EL-ERDI WE MA BEJNEHUMÂ WE MIL'E MA ŠI'TE MIN ŠEJ'IN BA'D
(Velika hvala, lijepa i blagoslovljena - koja ispunjava nebesa i Zemlju i što ti hoćeš mimo njih)
ovo je još potpunije i bolje.
I još nam je preneseno da je Poslanik, sallallahu alejhi we sellem, govorio nakon ovih riječi:
أَهـلَ الثَّـناءِ وَالمَجـدْ ، أََحَـقُّ ما قالَ العَبْـد ، وَكُلُّـنا لَكَ عَـبدْ . اللّهُـمَّ لا مانِعَ لِما أَعْطَـيْت ، وَلا مُعْطِـيَ لِما مَنَـعْت ، وَلا يَنْفَـعُ ذا الجَـدِّ مِنْـكَ الجَـد
EHLE-S-SENÂI WE-L-MEDŽD, E HAQQU MÂ QÂLEL 'ABD WE KULLENÂ LEKEL 'ABD, ALLÂHUMME LA MANI'A LIMÂ E'ATAJT, WE LA MU'TIJE LIMÂ MEN'AT, WE LA JENFE'U ZEL DŽEDDI MINKEL DŽEDD
(Ti zaslužuješ svaku hvalu i slavu. Najpreče što neki rob kaže, a svi smo mi robovi Tvoji, jeste: 'Allahu, ono što ti daješ niko ne može uskratiti, niti iko može dati ono što ti uskratiš, a niti ikome koristi njegovo bogatstvo pored Tvog bogatstva!)
Ovo je VRHUNAC HVALE.
Također kada klanjač ode na sedždu, ne treba žuriti, i treba činiti sedždu na 7 djelova: čelo, nos, ruke, koljenja, i krajevi (prsti) nogu; on se treba smiriti na sedždi i ne žuriti i treba reći:
سُبْـحانَ رَبِّـيَ الأَعْلـى
SUBHÂNE RABBIJEL E'ALÂ 3X
(Slavljen neka je Uzvišeni Gospodar)
سُبْـحانَكَ اللّهُـمَّ رَبَّـنا وَبِحَـمْدِكَ ، اللّهُـمَّ اغْفِرْ لي
SUBHÂNEKE ALLÂHUMME RABBENÂ WE BI HAMDIK, ALLÂHUMAGFIRLÎ
(Slavljeni naš Gospodaru, Tebi hvala pripada! Allahu moj, oprosti mi!)
Treba da dovi što više može i da kaže:
اللّهُـمَّ اغْفِـرْ لي ذَنْـبي كُلَّـه ، دِقَّـهُ وَجِلَّـه ، وَأَوَّلَـهُ وَآخِـرَه وَعَلانِيَّتَـهُ وَسِـرَّه
ALLÂHUMAGFIRLÎ ZEMBÎ KULLEH, DIQQAHU WE DŽILLEH, WE EWWELEHU WE ÂHIRAH, WE 'ALÂNIJJETEHU WE SIRRAH
(Allahu moj, oprosti mi grijehe moje, male i velike, ranije i kasnije, koje sam javno ili tajno počinio!)
Ovo je ono što je propisano.
Poslanik sallallahu alejhi we sellem je rekao: "Najbliže što čovjek može biti svome Gospodaru jeste kada je na sedždi, pa stoga mnogo na sedždi učite dovu." (Muslim)
I rekao je: "Što se tiče sedždi, tada se potrudite u vašim dovama, jer će zasigurno biti uslišane."(Muslim)
Vjernik ne treba da žuri dok je na sedždi, već mu je obaveza da je smireno učini jer je ona sastavni dio namaza (rukn) koji se mora izvršiti. Pored ovoga, propisano je i što više biti smiren i da ne brza, i treba što više doviti dok je na sedždi i ponavljati riječi
سُبْـحانَ رَبِّـيَ الأَعْلـى
SUBHÂNE RABBIJEL E'ALÂ
(Slavljen neka je Uzvišeni Gospodar)
Ono što je obavezno je da se kaže jednom, ali ponavljanje 3, 5 ili 7 puta je vrijednije, bolje.
Između dvije sedžde se također treba smiriti i ne žuriti. On bi trebao sjesti između dvije sedžde, sve dok se svaka kost ne vrati svoje mjesto i trebao bi potom reći:
رَبِّ اغْفِـرْ لي ، رَبِّ اغْفِـرْ لي ، رَبِّ اغْفِـرْ لي ، اللّهُـمَّ اغْفِـرْ لي ، وَارْحَمْـني ، وَاهْدِنـي ، وَاجْبُرْنـي ، وَعافِنـي وَارْزُقْنـي وَارْفَعْـني
RABBIGFIRLÎ, RABBIGFIRLÎ, RABBIGFIRLÎ, ALLÂHUMAGFIRLÎ, WERHAMNÎ, WEDHINÎ, WEDŽBURNÎ, WE 'ÂFINÎ WERZUQNÎ WERF'ANÎ
(Gospodaru oprosti mi, Gospodaru oprosti mi, Gospodaru oprosti mi, Allahu moj, oprosti mi, smiluj mi se, uputi me, pomogni me, sačuvaj me, opskrbi me, uzdigni moje stepene!)
Sve navedeno je prenešeno od Poslanika, sallallahu alejhi we sellem, i musliman je dužan da slijedi sunnet njegova Poslanika, sallallahu alejhi we sellem i da radi kako je i on radio, i ne smije da žuri kad su ove stvari u pitanju, jer namaz je stub islama i od velike važnosti.
Tako da mi savjetujemo brata koji je pitao da obrati pažnju na ovu stvar i da se boji Allaha i da zapamti da ga On uvijek gleda; On treba da klanja sa smirenošću, bez žurbe; Da uči veoma jasno i razgovjetno, s dubokim razmišljanjem o tome što uči i uzimanjem pouka iz toga.
Allaha molimo za pomoć i uputu.
