Kako će postupiti osoba koja je uzela tejemum te je nakon obavljanja namaza našla vodu?
Ispravan stav učenjaka po pitanju osobe koja nije našla vodu te je uzela tejemum i klanjala namaz a po završetku namaza našla vodu, jeste da takav neće obnoviti svoj namaz.
Ukoliko na zemlji bude nedžaset pa klanjač preko njega stavi nešto što će ga prekriti da li će to škoditi njegovom namazu?
Ukoliko na zemlji bude nedžaset pa klanjač preko njega stavi nešto što će ga prekriti onda to neće škoditi njegovom namazu, jer nije direktno dotakao nedžaset. Stoga ko bude klanjao iznad WC-a ili pak iznad kupatila njegov namaz će biti ispravan. Isto tako ako bi čovjek klanjao iznad kanalizacije namaz će mu biti ispravan.
Kakav je propis onoga ko klanja noseći na svojoj odjeći nedžaset?
Učenjaci se u ovoj meseli razilaze na dva mišljenja:
Prvo mišljenje, što je stav većine učenjaka, jeste da je odstranjivanje nedžaseta sa odjeće, tijela i mjesta na kojem se klanja, šart (uvjet) ispravnosti namaza.
Drugo mišljenje, a to je da je pomenuta stvar vadžib ali ne i šart jer ne postoji nikakav dokaz koji ukazuje da je otklanjanje nedžaseta sa odjeće, tijela i mjesta na kojem se klanja, šart ispravnosti namaza.
Na osnovu ovog drugog mišlenja ukoliko čovjek klanja noseći na sebi nedžaset namaz bi mu bio ispravan ali bi klanjač bio grešan (zbog toga što nije odstranio nećistoću). Dok bi po prvom stavu učenjaka njegov namaz bio neispravan, osim ako bi čovjek zaboravio ili pak nije znao da na sebi ima nedžaseta.
Kako da postupi onaj ko u toku svog namaza sazna da na sebi ima nedžaseta?
Onome ko u toku svog namaza sazna da na sebi ima nedžaseta obaveza je otkloniti nedžaset pa makar i skidanjem odjeće na kojoj ima nedžaseta. To zbog toga što je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, onda kada ga je Džibril obavijestio da na njegovim nanulama ima nedžaseta, skinuo svoje nanule iako je klanjao. Nije prekidao svoj namaz već je skinuo nanule i upotpunio namaz.
Ukoliko pak ustraje u namazu nakon što je saznao da na sebi ima nedžaseta onda je većina učenjaka stava da je njegov namaz neispravan, bez obzira radilo se o farzu ili nafili. Dok je jedna skupina učenjaka stava da je njegov namaz ispravan jer su ashabi klanjali u svojim ranama. Neki od njih su klanjali pored toga što im je tekla krv.
Stoga kažemo: Ili je krv čista (tj nije nedžaset) jer ne postoji nikakav dokaz koji ukazuje na njenu nedžaset (osim kada je u pitanju krv hajza), ili da pak zastupimo stav većine učenjaka da je krv nedžaset, ali ukoliko zastupimo njihov stav onda je pomenuta predaja ashaba da su klanjali dok im je tekla krv, dokaz da namaz osobe koja na sebi ima nedžaset nije neispravan. Mora se zastupiti jedan od ova dva stava: stav da je krv čista ili pak stav ispravnosti namaza osobe koja na sebi ima nedžaseta, što je stav skupine malikijskih učenjaka.
Kako će postupiti osoba koja je nakon obavljanja namaza saznala da na sebi ima nedžaseta?
Učenjaci se razilaze po pitanju osobe koja je klanjala namaz i tek nakon namaza saznala da na sebi ima nedžaseta. Jedni su stava da će obnoviti namaz dok druga skupina kaže da takav neće obnoviti namaz, što je ispravnije mišljenje. U ovome nema razlike između onoga ko je prije namaza znao da na sebi ima nedžaseta ali je prilikom stupanja u namazu zaboravio i sjetio se nakon namaza, i onoga ko u osnovi nije znao da na sebi ima nedžaseta sve do završetka namaza.
Kakav je propis osobe kod koje se pojavio mezij pa on uzme abdest abdest ne opravši spolni organ pa potom klanja namaz zaboravivši da nije oprao spolni organ?
U dva Sahiha se od Alije, radijallahu anhu, prenosi da je rekao: „Bio sam čovjek koji je puno lučio mezij (sluzava tekućina koja izlazi razmišlanja o spolnom općenju ili nadražaja), pa sam naredio Mikdadu da o tome pita Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. On je pitao, a Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, mu je rekao: ‘Neka uzme abdest’.“
Kod imama Muslima stoji dodatak: „Neka opere svoj spolni organ i uzme abdest.“
U drugo rivajetu kod imama Buharije stoji: „neka uzme abdest i opere svoj spolni organ.“
Svi ovi rivajeti ukazuju da je mezij nečist, da kvari abdest i da je pranje spolnog organa od mezija vadžib, jer je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, naredio: „Neka opere svoj spolni organ i uzme abdest.“
Stoga onaj ko izluči mezij obaveza mu je oprati spolni organ. Ukoliko se abdesti ne opravši svoj spolni organ on je poput onoga ko nije uzeo abdest i obaveza mu je obnoviti namaz kojeg je klanjao u takvom stanju ukoliko je to uradio iz zaborava (tj ukoliko je klanjao zaboravivši da nije oprao spolni organ od mezija). Ukoliko pak nije znao propis onda će obnoviti samo zadnji namaz ukoliko nije isteklo njegovo vrijeme. Ukoliko je pak isteklo njegovo vrijeme onda ga neće obnavljati (tako naprimjer ukoliko čovjek klanja podne namaz ne znavši za obaveznost pranja spolnog organa od mezija, te sazna za ovaj propis dok još nije nastupilo vrijeme ikindije namaza, onda će obnoviti podne namaz. A ako je saznao za propis nakon što je isteklo vrijeme podne namaza neće obnoviti podne namaz. Op.prev.)
Mute’evvil (onaj koji je nešto pogrešno shvatio i protumačio) njegov propis je poput propisa džahila, jer je u dva Sahiha od Adijja ibn Hatima došlo, da kada je Uzvišeni objavio:
„I jedite i pijte sve dok ne budete mogli razlikovati bijelu nit od crne niti zore.“
Adij je iz ovog ajeta shvatio da treba uzeti bijelu i crnu nit te da treba jesti sve dok ne bude razlikovao između bijele i crne niti što znači da je jeo i u vrijeme kada je već nastupila zora. Pored toga Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, mu nije naredio da obnovi post.
U dva Sahiha se isto tako prenosi od Ebu hurejre, radijellahu anhu, da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao čovjeku koji je žurio u svom namazu: „Vrati se i klanjaj jer ti nisi klanjao.“ Pa je ovaj čovjek rekao: „Draži si mi od oca i majke o Allahov Poslaniče, ja neznam bolje od ovoga pa me pouči.“ Ovaj hadis ukazuje da ovaj čovjek nije klanjao ispravno namaz od vremena kada je počeo klanjati sve dok se nije sreo sa Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem. Pored toga, Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, mu nije naredio da obnovi namaze koje je ranije klanjao.
Stoga se mora napraviti razlika između između džahila i mute’evvila s jedne, i onoga koji je zaboravio s druge strane, jer onome koji je zaboravio naređujemo da obnovi. Možda će biti još jasnije kada navedemo sljedeći primjer. Ukoliko bi čovjek jeo kamilje meso i nije se sjetio da se radi o kamiljem mesu sve dok nije klanjao namaz, kako će postupiti? Obnoviće namaz jer nije bio džahil niti mute’evil već je zaboravio. Međutim, ukoliko bi jeo neznajući da jedenje kamiljeg mesa kvari abdest ili je pak mislio da je kamilje meso poput mesa ovce u propisu na primjer, u ovakvoj situaciji ćemo osobi narediti da obnovi namaz ukoliko nije isteklo vrijeme namaza. Ukoliko je pak vrijeme namaza kojeg je klanjao u takvom stanju isteklo, onda mu nećemo narediti da obnovi svoj namaz. Ovaj stav je rivajet od imama Ahmeda, rahimehullah, a njega su takođe odabrali i dva imama Ibn Tejmije i Ibnul Kajjim. Šejhul islam je o tome napisao i zasebnu poslanicu koja se nalazi u njegovom djelu Medžmu’ul fetava u poglavlju o taharetu.
